Štefan File: Zagreb mora da procesuira ratne zločine nad Srbima

Brisel – Evropski parlamentarci očekuju od Hrvatske da reši pitanje povratka izbeglih Srba i kažnjavanje ratnih zločina koje su hrvatske snage počinile nad Srbima od 1991. do 1995. godine, ukoliko želi da postane članica Evropske unije.

Evropski parlament izglasao je juče u Strazburu rezoluciju kojom je pružena podrška članstvu Hrvatske u EU, pod uslovom da Zagreb okonča započete reforme. U rezoluciji EP istaknuta su očekivanja od Zagreba u pogledu konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije, jačanju nezavisnosti pravosuđa, jačanju saradnje sa Tribunalom u Hagu i pomoći u povratku izbeglih Srba. EU očekuje dodatne napore hrvatske vlade u procesu povratka Srba i njihovom sticanju stalnog boravka, obnovi kuća i pokretanju društvene integracije izbeglih.

Kada je reč o perspektivi članstva u EU, prema rečima Hanesa Svobode, izvestioca EP za Hrvatsku, prema idealnom scenariju Hrvatska će postati članica EU 1. januara 2013. godine. Zaključenje pristupnih pregovora Hrvatske i EU moglo bi da bude već u junu ove godine, što se poklapa sa 20. godišnjicom proglašenja hrvatske nezavisnosti. Prema istom scenariju proces ratifikacije pristupnog ugovora Hrvatske trebalo bi da bude započet na jesen.

Štefan File, evropski komesar za proširenje, naglasio je u svom obraćanju parlamentarcima da Hrvatska pre stupanja u EU mora da reši neka teška pitanja, uključujući procesuiranje ratnih zločina. On je istakao da zločini nad Srbima koje su od 1991. do 1995. godine počinile hrvatske snage ne smeju da prođu nekažnjeno i da Hrvatska mora da garantuje prava Srbima koji tamo žive.

„Veoma blisko ćemo pratiti šta je postignuto na tom planu”, kazao je File.

U rezoluciji, koja je usvojena sa 548 glasova za, 43 protiv i uz 52 uzdržana, pored ostalog stoji da „pregovori sa Hrvatskom mogu biti okončani u prvoj polovini 2011. godine pod uslovom da započete reforme budu odlučno sprovedene”.

U tekstu je navedeno i da EP „primećuje značajna poboljšanja ustava i pravosuđa, kao i bližu saradnju sa Tribunalom u Hagu”, ali je istaknuto da su „zahtevi Tribunala za važne vojne dokumente i dalje bez odgovora”. Reč je o artiljerijskim dnevnicima iz ratne operacije „Oluja”. U delu rezolucije posvećenom reformi pravosuđa naglašeno je da je potrebno ubrzati procese pred Tužilaštvom za ratne zločine i poboljšati zaštitu svedoka. To je neophodno za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 23 koje se tiče pravosuđa.

Parlament EU priznao je napore hrvatske vlade u borbi protiv korupcije koji su doveli do krivičnog gonjenja dvojice bivših ministara i bivšeg premijera, ali je zaključio da „korupcija ostaje ozbiljan problem”. EP je zatražio od Olafa (evropsko telo za borbu protiv korupcije i prevara) da blisko sarađuje sa vlastima u Zagrebu. File je ocenio da je za članstvo u EU potreban „kredibilan i održiv rezultat” u borbi protiv korupcije.

Pregovaračko poglavlje o konkurenciji ne može biti zatvoreno ukoliko hrvatska vlada ne ubrza proces restrukturiranja i privatizacije brodogradilišta, navedeno je u rezoluciji.

Prema onome što se danas čulo sa govornice EP u Strazburu, najveći izazov za članstvo Hrvatske u EU su upravo njeni građani. Poslanici su izrazili zabrinutost zbog podataka o raspoloženju Hrvata prema članstvu u EU iznetih u najnovijem Evrobarometru. Većina građana se izjasnila da smatra da njihova zemlja ne bi imala koristi od članstva u EU.

Poslanici su zbog toga pozvali hrvatske vlasti i predstavnike civilnog društva da reaguju i mobilišu građane i da ih uvere da treba da „osećaju evropski projekat kao svoj”. Hrvatska će kao i sve ostale države koje su pristupile EU morati da sprovede referendum pre nego što postane deo EU, a na njemu je potrebna podrška više od polovine građana. Dosad su se samo građani Norveške izjasnili protiv članstva.

(Polirika)